MODERNE BAKE

Nisu više bake kao što su bile,

doterane, okretne, moderne i čile.

Baka novog veka modernoga stila,

baka novog veka, baka novog stila.

Sa unucima sednu, pričaju o svemu,

razumeju skoro svaku novu temu.

Iskustvo tad iz njih progovori lako,

svaku mudrost njenu očekuje svako.

Sa unucima sednu, pričaju o svemu,

razumeju dobro i savremenu temu.

Čitaju i uče, rado znanje šire,

zato duh u njima godine ne smire.

REFREN

Nisu više bake kao nekad pre,

na mrežama skroluju da isprate sve.

I unuke čuvaju, i planove kuju,

a kad muzika krene — pravi ritam čuju!

Nisu više bake kao nekad pre,

sada baka stiže gotovo na sve.

I da kuva, i da radi, i da gradom šeta,

pa još kaže dedi: „Ne vrti se — smetaš!“

Knjige su im bliske, rado nešto čitaju,

kad ih nešto zanima — traže i pitaju.

Znanje ih održava, vedar duh ih prati,

a za svoje unuke uvek imaju šta dati.

REFREN

Nisu više bake kao nekad pre,

na mrežama skroluju da isprate sve.

I unuke čuvaju, i planove kuju,

a kad muzika krene — pravi ritam čuju!

Nisu više bake kao nekad pre,

moderno se nose i postižu sve.

I unuci tu su da joj mladost vrate,

da joj vrate osmeh, da joj tugu krate.

Godine su stigle, ali ko ih broji,

a i što bi, kad im svaka naredna bolje stoji.

Ključ je u mladom duhu, u pogledu na svet,

svaki novi dan joj u budućnost let.

Novi vek joj dao sasvim novo lice —

baka više nije samo kraj šerpice!

ZAVRŠNI REFREN

Nisu više bake kao nekad pre,

sada baka stiže gotovo na sve.

Doterana, vredna, nasmejana, čila,

baka novog veka — stvarno ima stila!

Nisu više bake kao nekad pre,

ali jedno isto ostalo je — sve:

Tu je kada treba.

Lyrics & Vocal: Nelly Poerich

Lyra Medius

SOKOJ / CISAC

USPAVANKA ZA JANJU Autorka: Nelly Poerich

 

Autorka: Nelly Poerich

Tiho spava cvrčak mali,

mesečak mu fenjer pali.

Zvezda šapat svud po grani,

mama bebu da nahrani.

Ljuljuška je u naručju,

pevuši joj uspavanku.

Beba trepće, malo drema,

raduje se slatkom sanku.

🌙✨

Ljulja, ljulja, ljuške,

na Moravi kruške.

Ima l’ neko slađe bebe

k’o što mama tebe?

Ako ima, nek se javi,

taj čuperak plavi.

🌙✨

U travici sova diše,

čuvar noći nežno piše.

I u zeke snovi meki,

iako su često retki.

Ljuljaj, vetre, grančice,

i rumene rajčice.

U naručju mala Janja

uveliko nešto sanja.

🌙✨

Mesečeva zlatna nit

dodiruje svaku bit.

Laka noć vam, deco, bila,

zora čile probudila.

Ljulja, ljulja, ljuške… 🌙🩷

LORA I VEVERICA ŠTEKA Autorka: Nelly Poerich Podkast: „Pamet u glavu, dete“ Tema: Sebičnost, deljenje i priroda

 

LORA I VEVERICA ŠTEKA

Autorka: Nelly Poerich

Podkast: „Pamet u glavu, dete“

Tema: Sebičnost, deljenje i priroda

LORA I VEVERICA ŠTEKA

Autorka: Nelly Poerich
Podkast: „Pamet u glavu, dete“
Tema: Sebičnost, deljenje i priroda

Jazavičarka Lora s Anom rado šeta,
u šumarku veverica često joj je meta.
Čim ih spazi – jurne, i zalaje snažno:

Av-av!

ali Šteka već na grani, čika je odvažno.

🐾🐿️

S vrha grane Šteka šeretski je jedi:
„Probaj da me stigneš, hajde se potrudi!“

Cik-cik!

S drveta na drvo skače, veštinu pokazuje,
al’ Lora odozdo laje, uspeti se ne usudi.

Av-av!

🐾🐿️

Lešnika je nakupila, svud ih redom krije,
i ne preza da li neka krtica tu rije.
I ptice je često motre, sve štekove njene,
pa ih lažnim skloništima zavarati krene.

🐾🐿️

Doskočica prava Loru ismejava,
i ne sluti da u žurbi blizu zaborava,
smotala se pravo u jednome skoku
da izmakne budnom sokolovom oku.

🐾🐿️

Lora je uočila novo tajno mesto,
gde se Šteka ponela tu sakriti nešto.
Sa grane joj pade pregršt orašastih ljuski,
te se neki prosuše po Lorinoj njuški.

Av!

🐾🐿️

Opkoliše Loru ptičice iz šume,
a ona se povuče skokom gipke pume.
„Nemoj biti veverica“, prekori je Ana,
„Sebičnost je loša, svima loša strana.“

🐾🐿️

Ko alavo zgrće svu hranu za sebe,
ne čudi se da se neko od tog ogrebe.
Veverice su slika tog bezočnog dela,
al’ i toga nikne i nešto dobro:
da pomoću ptica šuma nikne cela.

🌳✨

Lora je pogleda i slatko zalaja:

Av-av!

kao da sve shvata, kao da sve zna.

Pametni su jazavičari ti lovački psi,
ne mogu od njih veverice ništa sakriti.

Cik-cik! 🐿️

Jazavičarka Lora s Anom rado šeta,

u šumarku veverica često joj je meta.

Čim ih spazi – jurne, i zalaje snažno,

ali Šteka već na grani, čika je odvažno.

🐾🐿️

S vrha grane Šteka šeretski je jedi:

„Probaj da me stigneš, hajde se potrudi!“

S drveta na drvo skače, veštinu pokazuje,

al’ Lora odozdo laje, uspeti se ne usudi.

🐾🐿️

Lešnika je nakupila, svud ih redom krije,

i ne preza da li neka krtica tu rije.

I ptice je često motre, sve štekove njene,

pa ih lažnim skloništima zavarati krene.

🐾🐿️

Doskočica prava Loru ismejava,

i ne sluti da u žurbi blizu zaborava,

smotala se pravo u jednome skoku

da izmakne budnom sokolovom oku.

🐾🐿️

Lora je uočila novo tajno mesto,

gde se Šteka ponela tu sakriti nešto.

Sa grane joj pade pregršt orašastih ljuski,

te se neki prosuše po Lorinoj njuški.

🐾🐿️

Opkoliše Loru ptičice iz šume,

a ona se povuče skokom gipke pume.

„Nemoj biti veverica“, prekori je Ana,

„Sebičnost je loša, svima loša strana.“

🐾🐿️

Ko alavo zgrće svu hranu za sebe,

ne čudi se da se neko od tog ogrebe.

Veverice su slika tog bezočnog dela,

al’ i toga nikne i nešto dobro:

da pomoću ptica šuma nikne cela.

🌳✨

Lora je pogleda i slatko zalaja,

kao da sve shvata, kao da sve zna.

Pametni su jazavičari ti lovački psi,

ne mogu od njih veverice ništa sakriti.

LIJINE POUZDANE VESTI Satirična pesma za decu

 

LIJINE POUZDANE VESTI

Satirična pesma za decu

Cela šuma strepi, strašna vest je stigla,

dva medveda ljuta na noge se digla.

„Jazavcu su jazbinu srušili kraj puta!“

uzbuni ih lija, podbočena, ljuta.

„Haraju svud šumom, tipuju i moju,

moram im doskočiti s pčelama u roju.

Kad zalegnu noću, u pećinu sklone,

ustremiću ih na njih da im uši zvone.

I tebi su, vuče, tipovali leglo,

veruj svojoj liji, srce mi se steglo.

Vučićima malim kuma dobro želi,

hajde, diži hajku il’ ih odmah seli.

Ni ježevi nisu bezbedni, to tvrdim,

iako se na njih i ja često srdim.

Kako šumom krenem, na nekog naletim,

od njihovih bodlji k’o ptica poletim.

Tipuju i jelene, stare samotnjake,

juče sam im prozrela sve njihove cake.

I košute merkaju iza šuplje stene,

i srne i srndaće kad parenje krene.“

Nasta muk u šumi k’o što davno nije,

svak lukavstvo lijino u nevolji pije.

Samo kreja ne preza da joj jezik sveže,

kad stanari šume počeše da beže.

„Kud ste pošli — nazad, ubio vas grom?!

Odvajkada, čujete li, šuma je naš dom!?

Medvedi su opasni samo kad su ljuti,

naročito kad im lija lagariju smuti.“

Lija podvi rep, kuva maslo grđe:

„Čujete li sojku, ima li šta grđe,

nabediti je lako nevino stvorenje?!

Pamtiće to, ptičurino, moje pokolenje!“

„Pamtiće i naše!“ — povikaše složno,

i medvedi odnekud zabrundaše grozno:

„Opanjkavaš nas svuda, sram te i stid bilo,

pred istinom stani sad, lukava silo!“

Prepade se lija, dade se u kas,

da potraži negde ako ima spas.

U susednoj je šumi našla utočište,

sada služi svima, svuda milost ište.

Glasine ne miruju, svuda prolaz nađu,

znaju i tu medvedi ponekad da zađu.

Ne dira ih niko, uvaže k’o prave,

kad se kući vrate, šumski spokoj slave.

Autor: Nelly Poerich

DINOSAURUS ZIK autorka: Nelly Poerich

 

DINOSAURUS ZIK

autorka: Nelly Poerich

[Strofa 1]

Dinosaurus Zik — preteča je svih,

moderan i star, deci večni car.

Pratio je modu po sunčevom hodu,

dopadljiv i blizak nebeskome svodu.

[Refren]

Zik, Zik, dinosaurus Zik,

veliki drugar i junak svih!

Moderan i star, al’ srca blag,

deci je omiljen, pravi je drag!

[Strofa 2]

Na leđima tufne, na repu zvezda sjaj,

hodajuća stena — zagrmi ko zmaj.

Zik ne bljuje vatru, dostojanstven, tih,

u savezu s blagom, omiljen od svih.

[Refren]

Zik, Zik, dinosaurus Zik,

veliki drugar i junak svih!

Moderan i star, al’ srca blag,

deci je omiljen, pravi je drag!

[Strofa 3]

Od Grdosije krupne zaziru u strahu,

al’ kad migne okom — kupi ih u mahu.

Pogled mu je blag, korak siguran,

veličanstven, miran, na zlo otporan.

[Kratki prelaz]

Hej, Zik!

Veliki drug!

Tihi junak

iz davnih dana!

[Strofa 4]

Taj gorostas večni — reka i planina,

iako ga nema, zapravo ga ima.

Pritajen u vremenu, sa decom se druži,

zadužen da snagu i mudrost im pruži.

[Završni refren]

Zik, Zik, dinosaurus Zik,

veliki drugar i junak svih!

Moderan i star, al’ srca blag,

deci je omiljen, pravi je drag!

Zik, Zik, dinosaurus Zik,

snagu i mudrost čuva za svih!

Pritajen u vremenu, a tako blizak,

dečjoj mašti zauvek prisan!

[Outro – nežno, dečje]

Dinosaurus Zik…

deci večni car…

moderan i star…

njihov drug i dar…

MACA LENJIVICA – U ŠPAJZU DRAMA Autorka: Nelly Poerich Podkast: „Nevenčica hita da deca budu sita“ Tema: Jesen, zimnica i nestašluci u špajzu

 

MACA LENJIVICA – U ŠPAJZU DRAMA

Autorka: Nelly Poerich

Podkast: „Nevenčica hita da deca budu sita“

Tema: Jesen, zimnica i nestašluci u špajzu

U planinsko seoce stigla jesen prava,

svuda šuška lišće, polegla je trava.

Rodilo je voća, savile se grane,

omlatila ih Zinka, virucka sa strane.

🐾😸

Založila vatru da papriku peče,

biće puno ajvara – komšinici reče.

Domaćica vredna kao vojnik šparta,

zimu treba preživeti, daleko je do marta.

🐾😸

U špajzu svega, zimnica se sprema,

tegle pune slatka i raznoga džema.

Pod konac sve se složilo, dunjama milina,

al’ u džaku i buretu drama u tri čina.

🐾😸

Nabusiti krompir svom težinom lego,

papričicu šilju svom težinom stego.

Kiseli se babura sa sirom u kaci,

miševi izviruju, rugaju se maci.

🐾😸

Vitlaju po špajzu, jesen im je gala,

klopka s ratomirom – neslana im šala.

Sa krompira ispeli se da dohvate sira,

krastavci dremuckaju, ne daju im mira.

🐾😸

Tek što su se smelo pripremile njuške,

začuo se prasak komšijine puške.

Prestrašeni dršću od lovačkih pasa,

lavež ciku nadjača – ne trenuše časa.

🐾😸

I maca se sklupčala u ćošku kraj vrata,

zakucale kazaljke obešenog sata.

Samo Zinka ne cvika – starog je ona kova,

kad u špajz upade, ne trenu ni trena.

🐾😸

„Opet ste se navrzli na moj trud i znoj!“

s metlom ih popraši, poređa u stroj.

„Ta mene ste našli šnirati na čvor?“

neslavno se završi s miševima zbor.

🐾😸

Maca repom maše, oko nogu mota,

i ona bi na gotovo mišića da smota.

Al’ Zinka ne bi’ blaga – i njoj kaznu priši,

izlete ko furija: „Šic! napolje briši!“

🐾😸

„Lenjivice jedna, ni za šipak nisi,

vratiću te tvojoj gazdarici Bisi!

Još jednom li zatajiš u lovu na miše,

pred oči mi nikad ne izlazi više!“

BATINA PRVA LJUBAV Autorka: Nelly Poerich Podkast: „Pamet u glavu, dete“ Tema: Zaljubljivanje

 

BATINA PRVA LJUBAV

Autorka: Nelly Poerich

Podkast: „Pamet u glavu, dete“

Tema: Zaljubljivanje

Kuda, bato, sa biciklom,

s' punom korpom cveća?

Da se nisi zaljubio –

na licu ti sreća.

Refren

Priznaj, priznaj svojoj seki,

zaljubljen si, bato, znaj!

U oku ti blista sjaj,

ove ruže cvatu Nadi,

s poljupcem joj buket daj!

🌹🚲

Možda jesam, možda nisam,

ne znam ni ja sam.

Ove ruže voli Nada,

pa ubrah da joj dam.

Refren

Priznaj, priznaj svojoj seki,

zaljubljen si, bato, znaj!

U oku ti blista sjaj,

ove ruže cvatu Nadi,

s poljupcem joj buket daj!

🌹🚲

Jesam mala, ali umem

ljubav da prepoznam.

Reci, bato, svojoj seki –

nemoj da te sram.

Refren

Priznaj, priznaj svojoj seki,

zaljubljen si, bato, znaj!

U oku ti blista sjaj,

ove ruže cvatu Nadi,

s poljupcem joj buket daj!

🌹🚲

Ja ti rekoh, ti proceni,

pametnice mala:

da l' je ovo što ti misliš

il' je samo šala?

Baš ste čudni vi dečaci

kad se ljubav desi.

Pozdravi mi puno Nadu –

zaljubljen si, jesi!

Završni refren

Priznaj, priznaj svojoj seki,

zaljubljen si, bato, znaj!

U oku ti blista sjaj,

ove ruže cvatu Nadi,

s poljupcem joj buket daj!

🌹🚲