Našali se pače malo,
na žulj guski pravo stalo.
Motalo se celog dana
oko njenog malog stana.
Posuda joj stalno prazna
za obroka sva tri razna.
Celog dana jela nije,
pa guščiće grdi, bije.
I ne sumnja na komšiluk,
sve je tanji njezin struk.
Mislila je kuda poć’,
kad će proći gladna noć.
Da joj jutro novo svane,
da joj gazda s hranom bane.
Ujutru se ona skrila,
šćućurila guščja krila.
Ko zna kakva je to sila?
Kad ugleda pače malo,
u činiju pravo stalo –
brlja po njoj, slatko hlapće
samo guta i ne žvaće.
Zapita se guska gladna:
„Šta ću jesti, JA jadna?“
Tad raširi hrabro krila,
pače kljunom svo izbila.
Komšiluk je ceo digla,
i patka je hitro stigla.
Uplašena, ona prosto
njen je pačić modar post’o.
Dobi snagu, gaknu jako,
njen je pačić mnogo plak’o.
Zameri se s guskom strogo –
drugačije sve moglo!
Gakala je šorom jako:
Nije ona guski svako!
"Mogla mi je lepo reći,
da ga svojom grdnjom sprečim!“
Diže kljun svoj uvis jako:
„Neće moći, gusko, tako!“
Ščepa svoje pače malo
iz činije što je palo.
Na znanje mu prekor daje
dok mu okca suzom sjaje:
„Ko za tuđim loncem haje,
taj uzoran ne postaje!“
Pokunji se pače malo,
od kljucanja posustalo:
„Izvinite, tetka Gusko,
što sam vaša jela kusko!
Namami me slatko testo
što nemamo kući često.“
Ali guska, vešca ljuta,
opet svoju priču buta:
„E, tako mi guščje časti,
na moj tanjir nećeš pasti!“
Ahahahaha –
nasmeja se slatko patka,
ne osta joj ni gram kratka:
„Ah, jaka ti guščja čast
kad okolo žickaš mast!
Vidiš ovo moje pače –
izrašće od svakog jače.
Hoću, hoću, teta Gusko,
sve na meni već je usko.
Svakog dana brže lastem,
do neba ću da polastem!“
"Čujte ovog kusog jatka –
izrašće u važnog patka!“
Tu je patka britko sreza,
kljucnu pače, pa razveza:
„Ne beči se i ne rugaj,
lepši primer deci daj!
Guščići ti svuda vršu,
kuća mi je sva u kršu.“
Zgrabi pače, svo od punča,
da ne padne veća tuča.
Pače jadno za njom pođe –
biće gadno kad kući dođe.
S pridikom će opet leći
na slamnatoj staroj vreći.
Preko nosa pačjih „tegla“
i u snu će da mu vergla:
„Šali ovde nije mesto,
ješčeš kući opet testo.
Sve dok lunjaš koje-kuda,
pačijeg mi časnog suda!“
Naučilo pače malo
da ukrasti nije šala
zahvalilo mami patki
što mu na kriv putić stala!
