Prvi sneg je pao, obeleo grad
hajde mama da pravimo belić Sneška sad
Neću moći dušo odmah, kolači se peku
idi pitaj Larice, svog voljenog deku.
Ali mama, znaš ga već, uvek nešto radi
eno tamo u dvorištu novu jelu sadi,
Onda idi s društvom, velika si cura
napraviti sneška, lako, prava avantura,
stavite mu stari lonac umesto šešira,
obucite dedin prsluk što se lako šnira
od ugljena crnog oči, nos od šargarepe
pa na razglas udrite varjačom u šerpe.
Dotrčaću i ja Laro da ocenu dam,
dojuriće tad i deka, to sigurno znam.
ma cela će ulica i susedne čak
hajde brzo svi na poso, dok ne padne mrak,
Hajde Laro, oblači se povikaše deca
podrža je svojim migom i plišani meca.
Lara, skoči u bundicu, kao malo mače,
što po ceo dan ko loptica skače,
zvirnu krišom kroz zavesu, zgrabi kolač vreli
i gle čuda napolju, niko sneško beli
vika cika dečja razleže se krajem
i dekine se oči ozariše sjajem.
Deko, deko, baš si čudo, čarobnjak si pravi,
osliko si sneška po šašavoj sneška.
Za unukicu sve, reče srećan deka
posao po zimi može da pričeka.
Pesnikinja
Nevenka Jovanović art Nelly Poerich
Zaštićena autroska prava
