🌲✨DEDA MRAZ KROZ BAJKE 🌲✨(autorka Nelly Poerich)

 

🌲✨DEDA MRAZ KROZ BAJKE

(autorka Nelly Poerich)

Sanke ledom klize,

irvasi ih vuku,

kroz šervudsku šumu,

po sovinom huku.

Robinu Hudu poklon

ne može promaći,

za mnom samo hajde –

ja ću ga pronaći.

🌲✨

Kakav li je junak,

sva već znaju deca,

među darovima

i plišani meca.

. 🎁👗Iz daleka dopire

svih zvončića zveka,

Pepeljuga balsku

odoricu čeka.

Na sat mrko gleda,

po svom dvoru šeta,

na staklenoj cipeli

štiklica joj smeta.

🌲✨

Leden prozor briska,

nestrpljivo viri,

u promrzle prste

vrelim dahom piri.

🌲✨

Bat irvasa čuje

negde izdaleka,

praporci svud zvone,

tu je – stiže deka.

🌲✨

U letu joj poklon

u naručje baci,

od sreće je celu

obuzeše žmarci.

🌲✨

Jure dalje kočije,

sneg stazama prte,

na jelama haljine

od pahulja vrte.

Na prozorskom oknu

jedna lampa žmiri,

iza njenog plamena

drven nosić viri.

🌲✨

Deda Mraz se češka

po bradi dok hita –

da li taj šegrtić

slikovnice čita?

🌲✨

Pred malenu kuću

zalaufan stade,

Pinokiju poklon

na prag trošan pade.

🌲✨

Ka moru sad juri,

pojačava gas,

irvasi se poneli,

nadali pun kas.

🌲✨

Na pučini morskoj

ljuljuška se barka –

da l’ je taj vragolan

il’ optička varka?

Petra Pana stići

stvarno nije šala,

u Nojevu barku

Barbika je pala.

🌲✨

Obrazi od sreće

zabrideše Panu –

ko će toj lepotici

da pronađe manu?

🌲✨

Na obližnju stenu

jedan paket baci,

a Zlatnoj Sireni

zatreptaše kapci.

🌲✨

Zahvali se nemo,

poljubac mu dade,

svi stanari mora

s njom će da se slade.

🌲✨

A sad lakim kasom

u tu Zemlju čuda,

Alisa se nestašna

mota koje kuda.

Alisa se splela

u paukovu mrežu,

da uhvati poklon

traži ravnotežu.

🌲✨

Radoznalo devojče

raširilo oči,

kad iz njenog poklona

beli zečić skoči.

🌲✨

S dlana pirnu poljubac

našem slatkom deki,

a najdraži spusti

na ušice zeki.

🌲✨

Na zimi se irvasi

zagrejani puše,

a i Deka Mraza

zakopčan do guše.

🌲✨

U rudarsko mesto

stigoste pre mraka,

sa grane im graknu

razmahana svraka.

🌲✨

Tu Snežana živi

s patuljaka sedam,

na njezin kućerak

sa visine gledam.

Pokucajte triput

na ta mala vrata,

s pretnjom – zla im maćeha

još s ključem barata.

Posluša je deka,

gle – odškrinu vrata,

pomoli se Snežana

s jabukom od zlata.

Patuljci iz rudnika

pristižu k’o mravi,

opkoliše deku,

svaki poklon slavi.

Svilene bombone

zašuštale kratko,

gladni ih patuljci

smazaše baš slatko.

Od kremića Sneži

brkljavo je lice,

trebaće im korito

tople sapunice.

Hej, crveni kombi

pokloni im deka,

jel’ radnim patuljcima

potreba je preka.

🐺🧺Pojuriše dalje

u sve dublju šumu,

malenu Crvenkapu

ima još na umu.

Skrivena u žbunu,

ispred sanki kroči,

kroz strah jedva reče,

a suzne joj oči:

🐺🧺

„Zamalo mi srce

preplašenoj stade,

otresoh se vuka

na jedvite jade.

🐺🧺Ah, hvala ti, deko,

što se mene seti –

sve mislim me juri,

srce mi u peti.

🐺🧺Lavicu sam dobila,

o, kako je važna,

biće mi amajlija

opasna i snažna.“

Krivudavom stazicom

pojuriše dalje,

kod Ivice i Marice

miris trag im šalje.

Čokoladne kućice

opojnog su slada –

ah, ta grozna veštica,

nad njom vešto vlada.

Pomoliše se otud

suvonjavi, bledi,

a veštica iz prikrajka

motri ih i gledi.

„Čuj ti tamo, matora!“ –

podviknu je deka –

„Budeš li ih dirala,

ovaj malj te čeka!“

🥬⚓️

A sad dalje juriš,

Popaja pronaći,

i irvasima dobro

došli bi spanaći.

🥬⚓️

Posustaju, brekću,

po stazi se vuku,

te ih stade hraniti

na svu svoju muku.

🌲✨

Kad odnekud banu

vižljasta Oliva,

u bundi od nerca

kao filmska diva.

🌲✨

Bodi-gard joj Kvrga

suva leđa čuva,

a ona se češka

k’o da ima buva.

🌲✨

Pa najednom ciknu

k’o s iglom u veni:

„Za Popaja poklon

uručite meni!“

🌲✨

Deda Mraz se trže,

tri konzerve baci,

po stazi zakliziše

k’o da su na traci.

🌲✨

„A za mene poklon?“ –

ljutnu se Oliva,

i Kvrga je podrža:

„Šta se ovde zbiva?“

Deda Mraz se ogluši

na vapaj dva stvora –

pravda jeste dostižna,

iako je spora.

🌲✨

Poleteše irvasi

silinom mišića,

kraj kućice stadoše

preslatkih prasića.

Proviruju njuške,

koga li se plaše? –

eno strašnog vuka,

jedan prasić tapše.

🌲✨

Ispred deke silno

u kućicu dunu,

poletješe s kućicom

kao u tajfunu.

Naljuti se deka

silnije no ikad –

„Više njihovoj kući

ne smeš prići nikad!

Ispaliću pušku,

tri rafala stroga,

od sad sam za tebe

prava Baba Roga!“

🌲✨

A sad juriš dalje

pre no padne veče,

ka Trnovoj Ružici

irvasima reče.

🌲✨

Sto godina usnula

čekala je princa,

ako malo zakasnim

za nju je sitnica.

🌲✨

Tu trinaestu vilu

slučajno li sretnem,

ima da je naružim,

s uma da je smetnem!

🌲✨

Ispred kule klete

gde se prede lan,

stajala je s princom

ceo božji dan.

🌲✨

Uskliknu kad spazi

našeg slatkog deku,

od njega, uz poklon,

dobila je jelku.

🌲✨

Pregršt raznih stvari

što kraljevstvo krase,

i još raznih čuda

da se vila spase.

🌲✨

U kraljevstvo ono-

upre prstom deka,

i tamo me Mačak

u čizmama čeka.

🌲✨

Šeta ispred kralja

k’o musketar pravi,

klati mu se pero

s šeširom na glavi.

🌲✨

Ushićen poklonom

iz čizama skoči,

pa u trenu rečenicu

zahvalnosti sroči.

🌲✨

Uskoči u čizme

izglancane, nove,

pa krenu da vija

miševe i sove.

🌲✨

A sad kasom, deco,

obletimo planetu –

vi ste naša radost

najveća na svetu!

🌸ROĐENDANAC PO ZODIJAKU🌸- BLIZANAC/GEMINI - Autor Nelly Poerich

Ilustrator Nelly Poerich

BLIZANAC

22.05 – 21.06

 

Blizanac sam snalažljiv

Po potrebi varljiv

Promenama hrlim,

ceo svet bi da zagrlim.

 

Bratimim se sa svima
zanatlija rečima,

Veselog sam duha, lika

Vešta ruka pomoćnika.

Radoznalost mene vodi
i trenutku kad mi godi

Čitam konjige, a i pišem
kad se pričom inspirišem.

 Svestran, duhom didaktičan
umem biti haotičan
ali to je ono stanje
kad mi neko ništi znanje.

 

U ljubavi sam poeta
duhu vrednom poleta

Iznuđen od nemira

Živim život leptira.

 

 

🐞ZIRAZARAZIR🐞BRAVO DECO!!

🐞novogodišnja pesmica🐞* DEDA MRAZ JE TU* by Nelly Poerich

🐞RODITELJSTVO🐞PORUKA RODITELJIMA ( predgovor knjige pesama ya decu Nelly...

🐞Nauči me mamice🐞DEDA MRAZ KROZ BAJKE poetesa Nelly Poerich

🐞MIA ŽELI BRATA🐞poetesa Nelly Poerich

 

                                                               Mia ruke svija mami oko vrata,

a tata će ko iz topa Mia želi brata.

I mama bi malog Luku al kad dođe vreme

hajde Mija lutkica ti pobrkala teme.

Šta to hoće mila, možda joj se spava,

pogledaj  joj okice zelene ko trava!?

Sklopile se skoro trepuškice male

i tvoje su Mia sa snom nema šale...

hajde u svoj krevet već je pao mrak

crn je ko u dede onaj stari frak.

Ponesi i lutku da ti čuva strah

od zime na staklu ledi mi se dah.

Tu je mama ne brini s tatom tiho priča

ništa strašno dušo to je dečja ciča

Zima ti je takva ledena i čila

na klizanju do malopre sa dedom si bila.

dobro dobro mamice, volim te do neba

ali meni curici bata sutra treba,

da me čuva kad poraste 

ko što tata može

ah molim te ispuni mi tu željicu bože.

Mamine se oči zacakliše suzom

neke brže skliznuše i Miinom bluzom

Ispuniće ti želju nećeš biti sama

Kada dodje vreme rodiće ti  batu mama!

Nelly Poerich

Sva prava zadržana

LARIN SNEŠKO BELIĆ

Prvi sneg je pao, obeleo grad

hajde mama da pravimo belić Sneška sad

Neću moći dušo odmah, kolači se peku

idi zovi Larice, svog  voljenog deku.

Ali mama, znaš ga već, uvek nešto radi

eno tamo u dvorištu  novu jelku sadi,

Onda pravi s društvom, velika si cura

napraviti sneška, lako, prava avantura,

stavite mu stari  lonac umesto šešira,

obucite dedin prsluk što se lako šnira

od ugljena crnog oči, nos od šargarepe

pa na razglas udrite varjačom u šerpe.

Dotrčaću i ja Laro da ocenu dam, 

dojuriće tad i deka, to sigurno znam. 

I cela će ulica i susedne čak

hajde brzo svi na poso, dok ne padne mrak,

Hajde Laro, oblači se povikaše deca

podrža je svojim migom i plišani meca.  

Lara, skoči u bundicu, kao malo mače,

što po ceo dan ko loptica skače,

zvirnu krišom kroz zavesu, zgrabi kolač vreli

i gle čuda napolju, niko sneško beli 

 vika  cika dečja razleže se krajem

i dekine se oči ozariše sjajem.

Deko, deko, baš si čudo, čarobnjak si pravi,

osliko si sneška po šašavoj sneška.
Za unukicu sve, reče srećan deka

posao po zimi može da pričeka.

Pesnikinja 
Nevenka Jovanović art Nelly Poerich

Zaštićena autroska prava

 

 

 

NAŠALI SE PAČE MALO & Slikovnica & Bojanka* By Nelly Poerich

Illustration Nevenka J art Nelly Poerich

Našali se pače malo,

na žulj guski pravo stalo.

Motalo se celog dana

oko njenog malog stana.

Posuda joj stalno prazna

za obroka sva tri razna.

Celog dana jela nije,

pa guščiće grdi, bije.

I ne sumnja na komšiluk,

sve je tanji njezin struk.

Mislila je kuda poć’,

kad će proći gladna noć.

Da joj jutro novo svane,

da joj gazda s hranom bane.

Ujutru se ona skrila,

šćućurila guščja krila.

Ko zna, kakva je to sila?

Kad ugleda pače malo,

u činiju pravo stalo.

Brlja po njoj, slatko hlapće,

samo guta i ne žvaće.

Zapita se guska gladna

šta će jesti, ona jadna.

Tad raširi hrabro krila,

pače kljunom svo izbila.

Komšiluk je ceo digla,

i patka je hitro stigla.

Uplašena, ona prosto,

njen je pačić modar post’o.

Dobi snagu, gaknu jako,

njen je pačić mnogo plak’o.

Zameri se s guski strogo,

drugačije, sve je moglo!

Gakala je tako jako,

Nije ona guski svako.

Mogla  joj je lepo reći,

da ga svojom grdnjom spreči!

Diže kljun svoj uvis jako:

“Neće moći, gusko, tako!”

Ščepa svoje  pače malo,

u činiju što je palo..

Na znanje mu prekor daje,

Dok mu okca suzom sjaje.

„ Ko za tuđim loncem haje,

Taj uzoran ne postaje!“

Pokunji se pače malo,

od kljucanja posustalo:

„Izvinite tetka gusko

što sam vaša jela kusko!

Namami me slatko testo

što nemamo kući često!”

Ali guska, vešca ljuta,

Opet svoju priču buta:

 E tako mi guščje časti!

“Na moj tanjir nećeš spasti..

ahahhahhha
Nasmeja se slatko patka

 Ne osta joj ni gram kratka

Ah jaka mi guščja čast
kad okolo žickaš mast
Vidiš ovo moje pače
izrašće od svakog jače
hoću, hoću teta gusko
sve na meni već je usko
svakog dana brže lastem
do neba ću da polastem.

Čujte ovog kusog jatka,

Izrašće u važnog patka!”

Tu je patka britko sreza,

kljucnu pače, pa razveza:

“Ne beči se, i ne rugaj!

Lepši primer deci daj!

Guščići ti svuda vršu,

Kuća mi je sva u kršu!“

Zgrabi pače, svo od punča,

da ne padne veća tuča.

Pače jadno za njom pođe
biće gadno kad kući dođe

S pridikom će opet leći
na slamnatoj staroj vreći
Preko nosa, paščjih “tegla”

I u snu će da mu vergla.

Šali ovde nije mesto,

 ješćeš kući opet testo.
Sve dok lunjaš koje kuda

pačijeg mi časnog suda.

autor Nevenka Jovanović art Nelly Poerich

Slikonica objavljena 1996.g. 2000 tiraž