PEPELJUGA
U
dalekoj zemlju pre mnogo leta
dičio se zamak poput čudnog
cveta
malenoj lepotici bio je ko raj
sve dok njenoj majci primače se
kraj.
Majka pozva jedinicu pa joj
nežno reče
budi dobra, čestita i kad te
srce peče
od pomoći svima budi u dobru i
zlu
i kada me ne bude ja ću biti
tu.
Njen predivan otac plemić
udovac
na nju je polagao i ljubav i
novac
treptao nad ćerkom kao mesec
bdeo
svu majčinu ljubav pružiti joj
hteo.
Zato se odluči da oženi ženom
iz časne kuće poniznim i
smernom
prihvati i njene dve kćeri male
još tad su im oči zločesto
sjale.
Al opaka bolest i plemića sruši
i u maćehi dobrog što beše u
duši
sva okutnost iz nje tad stupi
na scenu
maltretira sve redom osim decu
njenu.
Ljubomorna hladna, ohola, kleta
pastorkina lepota i ćerkama
smeta
pa joj zada poslove uz kecelju
sreza
spavaćeš na ognjištu, nisi ti
princeza.
kako je od pepela sva prašnjava
bila
Pepljuga,, nadimak odmah je
dobila.
Izrugavale je zlice tlačile do
bola
zvrčkama je terale od
kuhinjskog stola.
Od jutra do maraka trčakala je
vredno,
a kad bi se s večeri osetila
bedno
majke bi reči odjeknule tada,
*Da se dobroj sreći
dobrim delom nada*
Maćeha na kćeri svaki novčić
troši
zidovi na zamku oronuli loši
svo bogatstvo krcka, a pakost
sve veća
Pepeljugi zbaci na nejaka
pleća,
Na haljini petak od srede joj
duži
ne izlazi nigde, s pticama se
druži
Miševi joj navrate kad Mačora
nema
na maćehinom krilu kad lukavko
drema.
A lucifer mačak gadan je do
srži
u zamku sve miševe na nišanu
drži
Šape su mu jake ko u Risa besne
kad ih njim dokači opako ih
tresne.
Pepeljugo gde si?- tek maćeha
viče
zlo mi je od lenjivice i njene
prazne priče
kome sada prosipa po ognjištu
laži
svaka stvar u kući vrednu ruku
traži.
Od samog cika zore odmora joj
nema
sa pticama grašak i trebi i
sprema,
odzvanja ko zvonce, bodri svaki
kljunčić
dobra zrna u ločić, a loša u
trbuščić.
Po očevoj smrti zaštite joj
nema
za svakim vredno trči, puki
nered sprema
Maćeha je uvek tu sa zamerki
trista
i kad celi zamak ko sunce
zablista.
Stasale joj ćerke i noseve
digle,
preko noći pakosnice za udaju
stigle,
al ružna im lica ogledalo duše
prinčeva mnogih zaruke ruše.
Pepeljugu čukaju po strani je
drže
sve dok čudom do nje bajna
novost stiže
da se sprema bal u kraljevskom
dvoru
i princ da će plesati do
u samu zoru.
Radost je pone, maćehi je
izusti
da je na bal sa sestrama bar te
noći pusti.
I posle mnogo molbi držala se
tvrdo
poslova joj ređala i sudova
brdo.
Kobajagi popusti, dozvolu joj
dade
Pepeljuga u dronjcima, tek u
očaj pade.
Proba svoje haljine sve joj
stare, tesne,
a na njenim ćerkama otmene i
besne.
Vraga, zločesta je opet u
zapećak stavi,
a u ćerka haljine na sva zvona
slavi.
Prati ih na bal, usput savet
pruža
u Pepeljuge noć nikad do tad
duža.
Svoje lepo lice uroni u šake
a suze se skotrljaše na
obližnje džake.
Miševi iskočiše brašna da se
reše,
oko nje se sjatiše cijukom je
teše.
I ptice je razvedriše saopštiše
novost
da princ je fin i učtiv da ne
voli gordost.
Da uz lepotu traži nežno čisto
srce
da će to prepoznati, čim joj
vidi lice.
Sati brzo lete kad ih ptice
prate
i najveći problem s
društvom se preraste.
Pepeljugu smiriše ta divna
stvorenja
od tad njen se život iz korena
menja.
S večeri se stvori kraj nje
dobra vila
sa mnoštvo svojih čarobnih
sila.
Od najlepše bundeve kočije joj
stvori,
a od zlatne odore zablistaše
dvori
Staklene cipelice na nogama se
cakle
kasom konji jure, a lokne
viore.
U kraljevskom dvoru igra se i
pleše,
a smešne princeze u koraku
greše
Pepeljuga ih očara i zaseni sve
u princa ljubav probudi i
najlepše sne.
Plesaše, plesaše sve do u
strogu ponoć
čarka tad se gubi, pa morade
poć.
Bežeći o stepenik zape,
cipelica spade
jedini joj dokaz u carice Nade.
Narednih dana princ dade na
razglas,
o staklenoj cipelici pročuo se
glas.
Obilazi redom svuda, ljubavlju
se snaži
u princeza maleno stopalo,
neprestano traži.
Ali svakoj tesna ,žuljevi im
skaču,
što im ne odgovara ucveljeno
plaču.
I maćeha zamkom ludi, petu
ćerke krate,
Pepeljugu vešto skriva, pakosno
je blate.
Ali princa delje vodi neka
čudna sila
svoju ljubav mora naći, ma gde
god bila.
Princ pooštri naredbu i naredi
strogo,
ko god princezu krije
nastradaće mnogo.
Sva istina mora na videlo dana,
a cipela ne miče sa prinčevog
dlana.
Kako je nema, u zamku mora da
jeste!
Ne govorite laži opako me
žeste!
Pepeljuga pred njim stvori se
iz taka
svi okolo manji i od zrna maka.
S prinčeva lica tad nestade
tuga
Pepeljugi cipelica taman je iz
cuga.
Maćeha ćuti, modri, a zavist je
peče,
a ružne ćerke se gurkaju, pa
cmizdre i kmeče
Princ Pepeljugu zaprosi, sreći
nigde kraja
I zamak ko da ožive one dane
raja.
Ljubav ih je vezala baš kakvu
su snili
svaki minut sreće u bajku su
svili.
Bajku stihovala poetesa Nelly
Poerich
/Zasticena autorska prava /
/ Strogo Zabranjeno svako
kopiranje i postavljanje na druge kanale/
