PEPELJUGA* bajku stihovala Nelly Poerich

PEPELJUGA

U dalekoj zemlju pre mnogo leta

dičio se zamak poput čudnog cveta

malenoj lepotici bio je ko raj

sve dok njenoj majci primače se kraj.

Majka pozva jedinicu pa joj nežno reče

budi dobra, čestita i kad te srce peče

od pomoći svima budi u dobru i zlu

i kada me ne bude ja ću biti tu.

Njen predivan otac plemić udovac

na nju je polagao i ljubav i novac

treptao nad ćerkom kao mesec bdeo

svu majčinu ljubav pružiti joj hteo.

Zato se odluči da oženi ženom

iz časne kuće poniznim i smernom

prihvati i njene dve kćeri male

još tad su im oči zločesto sjale.

Al opaka bolest i plemića sruši

i u maćehi dobrog što beše u duši

sva okutnost iz nje tad stupi na scenu

maltretira sve redom osim decu njenu.

Ljubomorna hladna, ohola, kleta

pastorkina lepota i ćerkama smeta

pa joj zada poslove uz kecelju sreza

spavaćeš na ognjištu, nisi ti princeza.

kako je od pepela sva prašnjava bila

Pepljuga,, nadimak odmah je dobila.

Izrugavale je zlice tlačile do bola

zvrčkama je terale od kuhinjskog stola.

Od jutra do maraka trčakala je vredno,

a kad bi se s večeri osetila bedno

majke bi reči odjeknule tada,

 *Da se dobroj sreći dobrim delom nada*

Maćeha na kćeri svaki novčić troši

zidovi na zamku oronuli loši

svo bogatstvo krcka, a pakost sve veća

Pepeljugi zbaci na nejaka pleća,

Na haljini petak od srede joj duži

ne izlazi nigde, s pticama se druži

Miševi joj navrate kad Mačora nema

na maćehinom krilu kad lukavko drema.

A lucifer mačak gadan je do srži

u zamku sve miševe na nišanu drži

Šape su mu jake ko u Risa besne

kad ih njim dokači opako ih tresne.

Pepeljugo gde si?- tek maćeha viče

zlo mi je od lenjivice i njene prazne priče

kome sada prosipa po ognjištu laži

svaka stvar u kući vrednu ruku traži.

Od samog cika zore odmora joj nema

sa pticama grašak i trebi i sprema,

odzvanja ko zvonce, bodri svaki kljunčić

dobra zrna u ločić, a loša u trbuščić.

Po očevoj smrti zaštite joj nema

za svakim vredno trči, puki nered sprema

Maćeha je uvek tu sa zamerki trista

i kad celi zamak ko sunce zablista.

Stasale joj ćerke i noseve digle,

preko noći pakosnice za udaju stigle,

al ružna im lica ogledalo duše

prinčeva mnogih zaruke ruše.

Pepeljugu čukaju po strani je drže

sve dok čudom do nje bajna novost stiže

da se sprema bal u kraljevskom dvoru

 i princ da će plesati do u samu zoru.

Radost je pone, maćehi je izusti

da je na bal sa sestrama bar te noći pusti.

I posle mnogo molbi držala se tvrdo

poslova joj ređala i sudova brdo.

Kobajagi popusti, dozvolu joj dade

Pepeljuga u dronjcima, tek u očaj pade.

Proba svoje haljine sve joj stare, tesne,

a na njenim ćerkama otmene i besne.

Vraga, zločesta je opet u zapećak stavi,

a u ćerka haljine na sva zvona slavi.

Prati ih na bal, usput savet pruža

u Pepeljuge noć nikad do tad duža.

Svoje lepo lice uroni u šake

a suze se skotrljaše na obližnje džake.

Miševi iskočiše brašna da se reše,

oko nje se sjatiše cijukom je  teše.

I ptice je razvedriše saopštiše novost

da princ je fin i učtiv da ne voli gordost.

Da uz lepotu traži nežno čisto srce

da će to prepoznati, čim joj vidi lice.

Sati brzo lete kad ih ptice prate

 i najveći problem s društvom se preraste.

Pepeljugu smiriše ta divna stvorenja

od tad njen se život iz korena menja.

S večeri se stvori kraj nje dobra vila

sa mnoštvo svojih čarobnih sila.

Od najlepše bundeve kočije joj stvori,

a od zlatne odore zablistaše dvori

Staklene cipelice na nogama se cakle

kasom konji jure, a lokne viore.

U kraljevskom dvoru igra se i pleše,

a smešne princeze u koraku greše

Pepeljuga ih očara i zaseni sve

u princa ljubav probudi i najlepše sne.

Plesaše, plesaše sve do u strogu ponoć

čarka tad se gubi, pa morade poć.

Bežeći o stepenik zape, cipelica spade

jedini joj dokaz u carice Nade.

Narednih dana princ dade na razglas,

o staklenoj cipelici pročuo se glas.

Obilazi redom svuda, ljubavlju se snaži

u princeza maleno stopalo, neprestano traži.

Ali svakoj tesna ,žuljevi im skaču,

što im ne odgovara ucveljeno plaču.

I maćeha zamkom ludi, petu ćerke krate,

Pepeljugu vešto skriva, pakosno je blate.

Ali princa delje vodi neka čudna sila

svoju ljubav mora naći, ma gde god bila.

Princ pooštri naredbu i naredi strogo,

ko god princezu krije nastradaće mnogo.

Sva istina mora na videlo dana,

a cipela ne miče sa prinčevog dlana.

Kako je nema, u zamku mora da jeste!

Ne govorite laži opako me žeste!

Pepeljuga pred njim stvori se iz taka

svi okolo manji i od zrna maka.

S prinčeva lica tad nestade tuga

Pepeljugi cipelica taman je iz cuga.

Maćeha ćuti, modri, a zavist je peče,

a ružne ćerke se gurkaju, pa cmizdre i kmeče

Princ Pepeljugu zaprosi, sreći nigde kraja

I zamak ko da ožive one dane raja.

Ljubav ih je vezala baš kakvu su snili

svaki minut sreće u bajku su svili.

Bajku stihovala poetesa Nelly Poerich 

/Zasticena autorska prava /

/ Strogo Zabranjeno svako kopiranje i postavljanje na druge kanale/

NAŠALI SE PAČE MALO & Slikovnica & Bojanka* By Nelly Poerich

Illustration Nevenka J art Nelly Poerich

Našali se pače malo,

na žulj guski pravo stalo.

Motalo se celog dana

oko njenog malog stana.

Posuda joj stalno prazna

za obroka sva tri razna.

Celog dana jela nije,

pa guščiće grdi, bije.

I ne sumnja na komšiluk,

sve je tanji njezin struk.

Mislila je kuda poć’,

kad će proći gladna noć.

Da joj jutro novo svane,

da joj gazda s hranom bane.

Ujutru se ona skrila,

šćućurila guščja krila.

Ko zna, kakva je to sila?

Kad ugleda pače malo,

u činiju pravo stalo.

Brlja po njoj, slatko hlapće,

samo guta i ne žvaće.

Zapita se guska gladna

šta će jesti, ona jadna.

Tad raširi hrabro krila,

pače kljunom svo izbila.

Komšiluk je ceo digla,

i patka je hitro stigla.

Uplašena, ona prosto,

njen je pačić modar post’o.

Dobi snagu, gaknu jako,

njen je pačić mnogo plak’o.

Zameri se s guski strogo,

drugačije, sve je moglo!

Gakala je tako jako,

Nije ona guski svako.

Mogla  joj je lepo reći,

da ga svojom grdnjom spreči!

Diže kljun svoj uvis jako:

“Neće moći, gusko, tako!”

Ščepa svoje  pače malo,

u činiju što je palo..

Na znanje mu prekor daje,

Dok mu okca suzom sjaje.

„ Ko za tuđim loncem haje,

Taj uzoran ne postaje!“

Pokunji se pače malo,

od kljucanja posustalo:

„Izvinite tetka gusko

što sam vaša jela kusko!

Namami me slatko testo

što nemamo kući često!”

Ali guska, vešca ljuta,

Opet svoju priču buta:

 E tako mi guščje časti!

“Na moj tanjir nećeš spasti..

ahahhahhha
Nasmeja se slatko patka

 Ne osta joj ni gram kratka

Ah jaka mi guščja čast
kad okolo žickaš mast
Vidiš ovo moje pače
izrašće od svakog jače
hoću, hoću teta gusko
sve na meni već je usko
svakog dana brže lastem
do neba ću da polastem.

Čujte ovog kusog jatka,

Izrašće u važnog patka!”

Tu je patka britko sreza,

kljucnu pače, pa razveza:

“Ne beči se, i ne rugaj!

Lepši primer deci daj!

Guščići ti svuda vršu,

Kuća mi je sva u kršu!“

Zgrabi pače, svo od punča,

da ne padne veća tuča.

Pače jadno za njom pođe
biće gadno kad kući dođe

S pridikom će opet leći
na slamnatoj staroj vreći
Preko nosa, paščjih “tegla”

I u snu će da mu vergla.

Šali ovde nije mesto,

 ješćeš kući opet testo.
Sve dok lunjaš koje kuda

pačijeg mi časnog suda.

autor Nevenka Jovanović art Nelly Poerich

Slikonica objavljena 1996.g. 2000 tiraž

MALI PESNIK I STOLETNI HRAST& poetesa Nelly Poerich

MALI PESNIK I STOLETNI HRAST

Opet jutros zavidim bakinom klaviru,

što prkosi vremenu u gospodskom maniru

Na susednoj polici dremuckaju knjige,

a u mojoj glavi nastanjuju brige.

Sa kim da ih delim, svi zbrisali nekud,

malo ko da mari za dečiji sud.

Predjoh preko diriki iz čistog inata,

eh, malog pesnika teško ko da shvata.

Zgrabih ispod miške posrnulu liru

da poverim tajnu hrastovome žiru.

U parku mog detinjstva hrast je sveto drvo

svaku moju pesmo slušao je prvo.

Jedan mali žirić čvrknu me u glavu

skotrlja sa stihom i šmugnu u travu.

Prekinut u pesmi sručih se na zemlju,

Lavež psa se začu u susednom žbunju.

Ko oblak se nadvi taj gorostas sneni,

I brižno sa osmehom pruži stihić meni.

-Čuj dečače dragi nemoj da se ljutiš

na vremena nova kad stihom zaćutiš!

Pesnik je ko glasnik, evo mene tebi

da ti pružim podršku da veruješ sebi.

Jer pesma je krhka koliko i snažna

uloga je pesme od davnina važna.

Borila se hrabro i oštrila reči

znala i ko beba nekad da zakmeči

I da kao mati privije na grudi

svom milinom duše da pomiri ćudi.

- Ali ja sam mali, i ne znam sve baš

Za mene je pokušaj svaki korak Vaš.

Mora da ste pesnik iz nekog slavnog doba

kad je sveća žmirela iz gostinskih soba.

Uspravi se pesnik i zagladi kosu

sa brkova strese svu pesničku rosu.

Mudro klimnu glavom, pružajući ruku.

u očima dečaka nazrevši svu muku.

Pesničke ga misli poneše ko rime

kao dim iz odžaka usred bajne zime.

- Nema voza vremena da pesmu dotuku.

- Ni kad šine truckaju po olujnom huku.

- Pesma ti je uzdanica sledi njezin žar

nije svakom poveren taj iskonski dar.

Zatečen trenutkom dečak blažen osta

I sve oko njega blistavije posta.

A žir kao sufler došapnu kroz lišće, 

Od tebe mali pesniče velik pesnik biće.

Dečaku bi milo, toplo oko srca,

ko i hrastu stoletnom od miholjskog sunca.

Po ugledu na pesnika uspravi ramena

učtivo ih pozdravi i hrastova sena.

Pesme iz knjige pesama za decu &Razglednica

Šumarluka& Nevenke Jovanović 

&art. Nelly Poerich

*Sva prava zadrzana*

zabranjeno svako kopiranje i postavljanje na druge kanale

GUSAN DIKA I VRANE

                                              GUSAN DIKA I VRANE

Illustration Nevenka Jovanović art Nelly Poerich

U obližnjem ritu

Ispod krive grane

Ko strašilo gusan Dika

Rasteruje vrane.

Čim mu priđu neki metar

Krene na njih ko zmija zašišti

A one mu nađu žicu

Graknu šta ih tišti.

Nemoj Diko takav biti

Jadne smo mi vrane

Nismo crne ko što misle

Svi imamo mane.

Ali Dika ne naseda

ni kad milost prose

Zna on dobro ko su vrane

kakvu štetu nose. 

Poetesa i ilustrator Nevenka Jovanović art Nelly Poerich

062 626 191 ili 063 181 41 59

nellypoerich@gmail.com

 

pesme iz knjige pesama za decu Razglednica Šumarluka

Sva prava zadrzana

zabranjeno svako kopiranje i postavljanje na druge kanale