MALI PESNIK I STOLETNI HRAST
Opet jutros zavidim bakinom
klaviru,
što prkosi vremenu u gospodskom
maniru
Na susednoj polici dremuckaju
knjige,
a u mojoj glavi nastanjuju
brige.
Sa kim da ih delim, svi
zbrisali nekud,
malo ko da mari za dečiji sud.
Predjoh preko diriki iz čistog
inata,
eh, malog pesnika teško ko da
shvata.
Zgrabih ispod miške posrnulu
liru
da poverim tajnu hrastovome
žiru.
U parku mog detinjstva hrast je
sveto drvo
svaku moju pesmo slušao je
prvo.
Jedan mali žirić čvrknu me u
glavu
skotrlja sa stihom i šmugnu u
travu.
Prekinut u pesmi sručih se na
zemlju,
Lavež psa se začu u susednom
žbunju.
Ko oblak se nadvi taj gorostas
sneni,
I brižno sa osmehom pruži
stihić meni.
-Čuj dečače dragi nemoj da se
ljutiš
na vremena nova kad stihom
zaćutiš!
Pesnik je ko glasnik, evo mene
tebi
da ti pružim podršku da veruješ
sebi.
Jer pesma je krhka koliko i
snažna
uloga je pesme od davnina
važna.
Borila se hrabro i oštrila reči
znala i ko beba nekad da
zakmeči
I da kao mati privije na grudi
svom milinom duše da pomiri
ćudi.
- Ali ja sam mali, i ne znam
sve baš
Za mene je pokušaj svaki korak
Vaš.
Mora da ste pesnik iz nekog
slavnog doba
kad je sveća žmirela iz
gostinskih soba.
Uspravi se pesnik i zagladi
kosu
sa brkova strese svu pesničku
rosu.
Mudro klimnu glavom, pružajući
ruku.
u očima dečaka nazrevši svu
muku.
Pesničke ga misli poneše ko
rime
kao dim iz odžaka usred bajne
zime.
- Nema voza vremena da pesmu
dotuku.
- Ni kad šine truckaju po
olujnom huku.
- Pesma ti je uzdanica sledi
njezin žar
nije svakom poveren taj
iskonski dar.
Zatečen trenutkom dečak blažen
osta
I sve oko njega blistavije
posta.
A žir kao sufler došapnu kroz
lišće,
Od tebe mali pesniče velik
pesnik biće.
Dečaku bi milo, toplo oko srca,
ko i hrastu stoletnom od
miholjskog sunca.
Po ugledu na pesnika uspravi
ramena
učtivo ih pozdravi i hrastova
sena.
Pesme iz knjige pesama za decu
&Razglednica
Šumarluka& Nevenke
Jovanović
&art. Nelly Poerich
*Sva prava zadrzana*
zabranjeno svako kopiranje i
postavljanje na druge kanale
