 |
| Illustration Nevenka J art Nelly Poerich |
Našali se pače malo,
na žulj guski pravo stalo.
Motalo se celog dana
oko njenog malog stana.
Posuda joj stalno prazna
za obroka sva tri razna.
Celog dana jela nije,
pa guščiće grdi, bije.
I ne sumnja na komšiluk,
sve je tanji njezin struk.
Mislila je kuda poć’,
kad će proći gladna noć.
Da joj jutro novo svane,
da joj gazda s hranom bane.
Ujutru se ona skrila,
šćućurila guščja krila.
Ko zna, kakva je to sila?
Kad ugleda pače malo,
u činiju pravo stalo.
Brlja po njoj, slatko hlapće,
samo guta i ne žvaće.
Zapita se guska gladna
šta će jesti, ona jadna.
Tad raširi hrabro krila,
pače kljunom svo izbila.
Komšiluk je ceo digla,
i patka je hitro stigla.
Uplašena, ona prosto,
njen je pačić modar post’o.
Dobi snagu, gaknu jako,
njen je pačić mnogo plak’o.
Zameri se s guski strogo,
drugačije, sve je moglo!
Gakala je tako jako,
Nije ona guski svako.
Mogla joj je
lepo reći,
da ga svojom grdnjom spreči!
Diže kljun svoj uvis jako:
“Neće moći, gusko, tako!”
Ščepa svoje
pače malo,
u činiju što je palo..
Na znanje mu prekor daje,
Dok mu okca suzom sjaje.
„ Ko za tuđim loncem haje,
Taj uzoran ne postaje!“
Pokunji se pače malo,
od kljucanja posustalo:
„Izvinite tetka gusko
što sam vaša jela kusko!
Namami me slatko testo
što nemamo kući često!”
Ali guska, vešca ljuta,
Opet svoju priču buta:
E tako mi guščje časti!
“Na moj tanjir nećeš spasti..
ahahhahhha
Nasmeja se slatko patka
Nasmeja se slatko patka
Ne osta joj ni gram kratka
Ah jaka mi guščja čast
kad okolo žickaš mast
Vidiš ovo moje pače
izrašće od svakog jače
hoću, hoću teta gusko
sve na meni već je usko
svakog dana brže lastem
do neba ću da polastem.
Čujte ovog kusog jatka,
kad okolo žickaš mast
Vidiš ovo moje pače
izrašće od svakog jače
hoću, hoću teta gusko
sve na meni već je usko
svakog dana brže lastem
do neba ću da polastem.
Čujte ovog kusog jatka,
Izrašće u važnog patka!”
Tu je patka britko sreza,
kljucnu pače, pa razveza:
“Ne beči se, i ne rugaj!
Lepši primer deci daj!
Guščići ti svuda vršu,
Kuća mi je sva u kršu!“
Zgrabi pače, svo od punča,
da ne padne veća tuča.
Pače jadno za njom pođe
biće gadno kad kući dođe
biće gadno kad kući dođe
S pridikom će opet leći
na slamnatoj staroj vreći
Preko nosa, paščjih “tegla”
na slamnatoj staroj vreći
Preko nosa, paščjih “tegla”
I u snu će da mu vergla.
Šali ovde nije mesto,
Šali ovde nije mesto,
ješćeš kući opet testo.
Sve dok lunjaš koje kuda
Sve dok lunjaš koje kuda
pačijeg mi časnog suda.
autor Nevenka Jovanović art Nelly Poerich
Slikonica objavljena 1996.g. 2000 tiraž
Нема коментара:
Постави коментар