LARIN SNEŠKO BELIĆ

Prvi sneg je pao, obeleo grad

hajde mama da pravimo belić Sneška sad

Neću moći dušo odmah, kolači se peku

idi zovi Larice, svog  voljenog deku.

Ali mama, znaš ga već, uvek nešto radi

eno tamo u dvorištu  novu jelku sadi,

Onda pravi s društvom, velika si cura

napraviti sneška, lako, prava avantura,

stavite mu stari  lonac umesto šešira,

obucite dedin prsluk što se lako šnira

od ugljena crnog oči, nos od šargarepe

pa na razglas udrite varjačom u šerpe.

Dotrčaću i ja Laro da ocenu dam, 

dojuriće tad i deka, to sigurno znam. 

I cela će ulica i susedne čak

hajde brzo svi na poso, dok ne padne mrak,

Hajde Laro, oblači se povikaše deca

podrža je svojim migom i plišani meca.  

Lara, skoči u bundicu, kao malo mače,

što po ceo dan ko loptica skače,

zvirnu krišom kroz zavesu, zgrabi kolač vreli

i gle čuda napolju, niko sneško beli 

 vika  cika dečja razleže se krajem

i dekine se oči ozariše sjajem.

Deko, deko, baš si čudo, čarobnjak si pravi,

osliko si sneška po šašavoj sneška.
Za unukicu sve, reče srećan deka

posao po zimi može da pričeka.

Pesnikinja 
Nevenka Jovanović art Nelly Poerich

Zaštićena autroska prava