U ćošku svoje sobe mala Luna plače
svakom suzom više macu grli jače
za svaku sitnicu mami dođe kriva,
pa je grdi tuče i kad samo sniva.
Nervozna je često te po kući lomi
o nju ceo prut je uspela da slomi
tukla je po leđima rukama i glavi
jaukala Luna valjala po travi.
Kao spas sa neba naišo je tata
i baka se sjurila sa sedmog sprata
jedva su je istrgli iz maminih šaka
koje su ogrubele od propalog braka.
Ostavi to dete šta radiš od njega
dete traži ljubav shvati to pre svega
Svi ti redom krivi i rođena deca
grdila je baka, kad poče da jeca.
Evo pitaj njega za ovo moje stanje
zbog njega sam majko izludela krajnje
Luna je na njega preslikana cela
i danas se inatila da bi tortu jela.
I to je razlog je li da je tako tučeš
i za kosu je mahnita malo malo vučeš
sa decom se tako ne postupa shvati
dete nije rođeno kraj majke da pati.
Ucenjuješ decu ulivaš im strah
da ćeš ih se odreći na svaki svoj mah
Deca nisu lutke s decom treba znati
s takvim vaspitanjem moraš jednom stati.
Dete traži pažnju i puno strpljenja
a ne kako vetar duva da ga majka menja
to što ste se rastali opravdanje nije
da se dete urniše, a kamo li bije. poetessa Nelly Poerich
sva prava zadržana
Нема коментара:
Постави коментар