BATINA PRVA LJUBAV Autorka: Nelly Poerich Podkast: „Pamet u glavu, dete“ Tema: Zaljubljivanje

 

BATINA PRVA LJUBAV

Autorka: Nelly Poerich

Podkast: „Pamet u glavu, dete“

Tema: Zaljubljivanje

Kuda, bato, sa biciklom,

s' punom korpom cveća?

Da se nisi zaljubio –

na licu ti sreća.

Refren

Priznaj, priznaj svojoj seki,

zaljubljen si, bato, znaj!

U oku ti blista sjaj,

ove ruže cvatu Nadi,

s poljupcem joj buket daj!

🌹🚲

Možda jesam, možda nisam,

ne znam ni ja sam.

Ove ruže voli Nada,

pa ubrah da joj dam.

Refren

Priznaj, priznaj svojoj seki,

zaljubljen si, bato, znaj!

U oku ti blista sjaj,

ove ruže cvatu Nadi,

s poljupcem joj buket daj!

🌹🚲

Jesam mala, ali umem

ljubav da prepoznam.

Reci, bato, svojoj seki –

nemoj da te sram.

Refren

Priznaj, priznaj svojoj seki,

zaljubljen si, bato, znaj!

U oku ti blista sjaj,

ove ruže cvatu Nadi,

s poljupcem joj buket daj!

🌹🚲

Ja ti rekoh, ti proceni,

pametnice mala:

da l' je ovo što ti misliš

il' je samo šala?

Baš ste čudni vi dečaci

kad se ljubav desi.

Pozdravi mi puno Nadu –

zaljubljen si, jesi!

Završni refren

Priznaj, priznaj svojoj seki,

zaljubljen si, bato, znaj!

U oku ti blista sjaj,

ove ruže cvatu Nadi,

s poljupcem joj buket daj!

🌹🚲

Nenenčica LUK I ŠARGAREPA KAO MUŽ I ŽENA Autorka: Nelly Poerich

 

LUK I ŠARGAREPA KAO MUŽ I ŽENA

Autorka: Nelly Poerich

„Ja sam Lepa Šargarepa,

zdrava sam i fina,

u svakoj supi plivam,

k’o vesela balerina.“

„Ja sam Luk ljuti,

jedi me i ćuti,

ako suze nateram na oči

to je zdravo i to će proći.“

Refren

Luk i šargarepa,

kao muž i žena,

kao uvek i u kuvanju,

poslednja je njena!

Ah, da!

Koliko si ljut,

da plačem svaki put!

Luk i šargarepa

ukus jelu daju,

i na dečje primedbe

ni malo ne haju.

Vitamina puni,

beta-karotena,

u kuvanju su baš

kao muž i žena.

Refren

Luk i šargarepa,

kao muž i žena,

kao uvek i u kuvanju,

poslednja je njena!

Ah, da!

Koliko si ljut,

da plačem svaki put!

Šargarepa slatkoćom

luk lagano bari,

potpuno ga smekša

da padne na čari.

Hm, njam, njam,

ukusna sasvim,

supica je zdrava,

za stomčić prava.

Bez kašike ništa,

ne reaguju creva,

dok poneko krči,

drugo zna da peva.

Tu se biber javi

s peršunom na glavi:

„I mi smo tu pride,

da im ljubav ide.“

Refren

Luk i šargarepa,

kao muž i žena,

kao uvek i u kuvanju,

poslednja je njena!

Ah, da!

Koliko si ljut,

da plačem svaki put!

Ljubav prema zalogaju,

još povrća raznog,

prijatno vam želimo

do tanjira praznog.

Možda je i zato

ljubav tako jaka,

jer dolazi često

preko stomaka.

refren

Luk i šargarepa,

kao muž i žena,

kao uvek i u kuvanju,

poslednja je njena!

Ah, da!

Koliko si ljut,

da plačem svaki put!

Hm, njam, njam!

Autorka: Nelly Poerich

Nevenčica OPASAN GUSAN DIKA Autorka: Nelly Poerich Pesma iz knjige „Razglednica Šumarluka

 

OPASAN GUSAN DIKA

Autorka: Nelly Poerich

Pesma iz knjige „Razglednica Šumarluka“

Ceo rit na okupu,

uka, cika, leti perje,

gusani se tuku.

„Ti ćeš moju gusku, slepče,

voditi u luku.“

Sa večeri tu, na doku,

pri dnu krive stene,

ljubakaš je, tri ti groma,

i ne vidiš mene.

Ja na palmi skriven ćutim,

slušam tvoje laži,

a moja ti guska Daca

trepće, viče: „Važi!“

Prvo tebe ja da sredim,

očerupam švacu,

a onda ću moju vrcu,

opajdaru Dacu.

Koga glumiš, besni Dika,

Romea da nije?!

Pa nagari, da ga kljunom

po dvorištu vije.

A Acika, mladi gusan,

nespretan u svađi,

pokušava smirit’ Diku,

život mu je rađi.

Čim odmakne neki metar,

na ogradu sleti,

moli: „Diko, brate, stani,

davljenja se seti!

Čuješ, bitke se okani,

loši su joj dani.

Ja sam tebe, Diko, spaso

na reci, u viru.

Spaso sam ti živu glavu,

pričajmo u miru.

Pogrešio jesam možda,

mladost pusta, luda,

nikad više tvoje neću,

guščijeg mi suda!“

Čuje Dika sa po uva,

ljubomora kipti,

pa ga svoga očerupa,

da i krv mu zalipti.

Go Acika, sramota ga,

umire od stida,

a Dika ga osvetnički

zajedljivo kida.

„Kukavica od švalera,

ko će tebe, jado,

sa šmokljavkom da se tučem,

gde nesretnik spado?

Moju Dacu zasenila

u tvom džepu šuška,

pa bi da se nauživa,

po njima valjuška.

Dođi vamo, lepa moja,

koga se ti strašiš?

Kako li se od očiju

uvek koca latiš?

Pored mene živa, gusko,

dokad misliš tako?

Ima da me poštuješ,

ja ti nisam svako.“

Trepće Daca, od Dike preza,

oprosta joj nema,

a on je kljuca, kinji, ruži,

osvetu joj sprema.

Zgrabi Dacu, očerupa –

nasta opšta drama:

goli Daca i Acika

ko na stubu srama.

---

Autorka: Nelly Poerich

Art: Nelly Poerich

Lyrics & Vocal: Nelly Poerich

SOKOJ / CISAC

Sva prava zadržana

Razglednica Šumarluka – 30 godina knjige

Nevenčica SPANAĆ Autor: Nevenka Nela Jovanović Art: Nelly Poerich

 

SPANAĆ

Art: Nelly Poerich

Za stolom u kuhinji

mali Darko bljucka,

tanjirić spanaća

sve u stranu ćuška.

„Mama, daj kremić,

namaži na krišku,

spanać mi je bljak,

daj ga mačku Mišku.“

Ušuška se spanać,

zeleni od muke,

od dece je dobio

na tanjiru ćuške.

„Zašto, kad sam zdrav,

kompleks vitamina,

toliko vam smeta —

ne jesti me šteta!

Sav vrvim od gvožđa,

odličnog za krv,

kalcijum za kosti...

koji vam je crv?

Kalijuma krcat

za srce i nerv,

regulišem šećer

kad jurne u krv.

Folna kiselina,

ključna sam za rast,

vitamina A–C–E–K–B —

nisam važan džabe!“

Refren

Spanać, spanać, zeleni junak,

za ručak stiže kao pravi znalac.

Ne može mu tajfun ništa,

a kamo povetarac!

Za krv i kosti,

za snagu i rast,

pojedi zalogaj,

bićeš jak za čas!

Spanać, spanać,

nije bljak ni strašan,

kad ga proba Darko,

odmah biće važan!

Zdrav zalogaj,

snaga prava,

spanać deci osmeh

k’o sunce obasjava!

Uspravi se spanać

na tanjiru snažan:

„Shvatićete, deco,

koliko sam važan.

Neka, neka, deco,

dozivam vas svesti,

bez gurke i bljuckanja

počnite me jesti.

Nisam džabe niko,

u baštici s tikvom

rvao se s korovom,

stig’o u vaš dom.

U jelovniku vašem

istaknut sam sav,

a što i vama želim —

zalogajčić zdrav!“

Darko gleda mamu,

pa pogleda jelo,

jedan mali zalogaj —

i lice mu veselo.

Nije mu više spanać

ni bljakav ni strašan,

kad ga proba kako valja,

i sam posta odvažan i snažan.

Završni refren

Spanać, spanać, zeleni junak,

za ručak stiže kao pravi znalac.

Ne može mu tajfun ništa,

a kamo povetarac!

Za krv i kosti,

za snagu i rast,

pojedi zalogaj,

bićeš jak za čas!

Spanać, spanać,

nije bljak ni strašan,

kad ga proba Darko,

odmah posta snažan i važan!

Zdrav zalogaj,

snaga prava,

spanać deci osmeh

kao sunce obasjava!

Stihovi: Nevenka Nela Jovanović

Art: Nelly Poerich

Lyrics & Vocal: Nelly Poerich

SOKOJ / CISAC

Sva prava zadržana

Nevenčica MAČE I PETAO Autor: Nelly Poerich

 

MAČE I PETAO

Autor: Nelly Poerich

Mjau, mjau!

Kukuriku! Kukuriku!

Zaigralo se mače

s maslačkom u travi,

skoči petao s tarabe,

mače se zaglavi.

Grebe mače, mjauče,

a petao niz baru

kukuriknu jako

u spasilačkom žaru.

Kukuriku!

Al’ niotkuda nikog,

samo žir poneki

u baricu šljapne

da prkosi smreki.

Izvija se mače, cvili,

iz tarabe čupa.

Mjau, mjau!

A pevac navalio

krilima da lupa.

Kukuriku, kukuriku!

Refren

Mjau, mjau, mače zove,

kukuriku preko bare!

Petao se ne predaje,

pomoć traži na sve strane!

Mjau, mjau!

Kukuriku!

Mjau, mjau!

Kukuriku!

Ceo sat je trebalo

da dozove mačku —

s mišima se petljala

u žutom maslačku.

U uši je kljucnu strogo

i s prekorom reče:

„Ima li na svetu šta

od deteta preče?“

Uze mačka za vrat mače

i iščupa lako,

a u maslačku mišić dršće

da utekne kako.

Mačka zbrinu svoje mače,

izliza ga glatko,

za rep zgrabi miša, pruži

da ga smaže slatko.

Refren

Mjau, mjau, mače zove,

kukuriku preko bare!

Petao se ne predaje,

pomoć traži na sve strane!

Spasilo se mače

u poslednjem trenu,

svoj herojski podvig

pokaza na senu.

Ispe se na vrh,

krilima razmaha:

Kukuriku!

„Izgubila bi mačka mače

da nisam bio tu!“

Kukurikuuuu!

Završni refren

Mjau, mjau, mače zove,

kukuriku preko bare!

Petao pravi heroj posta,

nek se čuje na sve strane!

Mjauuu!

Kukurikuuuu!

Autor: Nelly Poerich

Nevenčica MAMA STROGA KO BABAROGA (autorka: Nelly Poerich)

 

MAMA STROGA KO BABAROGA

(autorka: Nelly Poerich)

Frka, sve je danas, Miri,

ni osmeh joj da proviri.

Juri svuda, pa sapliće,

i na sebe samu sikće.

Refren

Mama stroga k’o babaroga,

Miri fali sa njom sloga.

Mama gunđa, malo duri,

da završi posao žuri.

Mama stroga k’o babaroga,

šetnju čeka crni doga.

Čeka frka da se stiša,

i dosadna hladna kiša.

Sve što radi s brda z dola,

nije stigla ni do pola.

Tek na mamu gleda strogo,

poslova joj dala mnogo.

Refren

Mama stroga k’o babaroga,

Miri fali sa njom sloga.

Mama gunđa, malo duri,

da završi posao žuri.

Mama stroga k’o babaroga,

šetnju čeka crni doga.

Čeka frka da se stiša,

i dosadna hladna kiša.

Kaznila je sinoć duplo,

k’o iz groma Miri puklo.

Da je bolje razumela,

reći bi joj baš sve smela.

Al’ je mama uvek stroga,

nekad prava babaroga.

Završni refren

Mama stroga k’o babaroga,

Miri fali sa njom sloga.

Mama gunđa, malo duri,

da završi posao žuri.

Mama stroga k’o babaroga,

šetnju čeka crni doga.

Čeka frka da se stiša,

i dosadna hladna kiša.

Autor: Nelly Poerich

ĆURAN DURKO, PRIIMERAN OTAC pesnikinja Nevenka J Nelly Poerich

 

PRIMERAN OTAC ĆURAN DURKO

Ćur-ćurrr! Ćur-ćur!

Još od ranog jutra

ćurliče ćurka,

kostreši se pravo

na ćurana Durka.

Sramoti je šmokljan,

svud okolo duva,

da mu gadnu čorbu

u kazanu kuva.

Ćur?!

A ona mu htela

staviti do znanja

da mu preti opasnost

od gazdinog panja.

Tu se drva seku,

perad gube glavu,

i jutros smo zatekli

obojenu travu.

Ćiju-ćiju! Ćiju-ćiju!

Omamio te hlad

od debele kruške,

k’o medved se zavališ,

spavaš potrbuške.

Ćurrr… ćur…

Naduri se ćuran

pa odmače metar,

da te reči raznese

svud po šoru vetar.

Al’ ih ćurka dalje seje,

iz bojazni krilom bije:

„Ajde, beži od tog panja,

zla se kob nad njim vije.“

Ćiju-ćiju-ćiju!

Primeran si otac, jesi,

ma kako da nisi,

gle koliko nam ćurića

na ogradi visi.

Ćiju! Ćiju!

Jedno mi se ćure

žalilo na krilo,

ko zna gde se motalo,

sa kim li se bilo.

No majka će svuda stići,

o svima da brine,

a druge ti ćurke pazi,

prezgodne i fine.

Ćur-ćur?

Onomad čim zamakoh,

šepuriš se, šećeš,

vijaš onu kusorepu,

a sad se jedva krećeš.

Ćurrr!

Teško ti je palo, je li,

što je cviknu gazda,

pa mi se tu bedačiš

do zlaboga vazda.

Kad te jednom dohvatim,

otrešću te buba,

hoćeš da nam ugled srozaš

do poslednjeg ruba.

Porodica nije, Durko,

da se po njoj pljuje,

već da se od ljubavi,

poštovanja snuje.

Ćiju… ćiju…

Trpeo je Durko,

tek poneku sreza,

da ga ćurka ne napusti,

ipak negde preza.

Kud bi s malim ćurićima,

stalno majku ištu,

završili bi ko zna gde,

na nekom bunjištu.

Ćiju-ćiju! Mama! Ćiju-ćiju!

Reši da se primiri,

bar na neko vreme,

da sačuva porodicu,

da batali šeme.

Ćur-ćurrr!

Kusorepa opasno mu

zavrtela um,

a onda je s duplo mlađim

zbrisala niz drum.

Zbrisala niz drum?!

ĆUR?!

Ćiju-ćiju! Ćiju-ćiju!

Ćur-ćur-ćurrrr!

Autor: Nelly Poerich