🌲✨DEDA MRAZ KROZ BAJKE
(autorka Nelly Poerich)
Sanke ledom klize,
irvasi ih vuku,
kroz šervudsku šumu,
po sovinom huku.
ne može promaći,
za mnom samo hajde –
ja ću ga pronaći.
🌲✨
Kakav li je junak,
sva već znaju deca,
među darovima
i plišani meca.
. 🎁👗Iz daleka dopire
svih zvončića zveka,
Pepeljuga balsku
odoricu čeka.
Na sat mrko gleda,
po svom dvoru šeta,
na staklenoj cipeli
štiklica joj smeta.
🌲✨
Leden prozor briska,
nestrpljivo viri,
u promrzle prste
vrelim dahom piri.
🌲✨
Bat irvasa čuje
negde izdaleka,
praporci svud zvone,
tu je – stiže deka.
🌲✨
U letu joj poklon
u naručje baci,
od sreće je celu
obuzeše žmarci.
🌲✨
Jure dalje kočije,
sneg stazama prte,
na jelama haljine
od pahulja vrte.
jedna lampa žmiri,
iza njenog plamena
drven nosić viri.
🌲✨
Deda Mraz se češka
po bradi dok hita –
da li taj šegrtić
slikovnice čita?
🌲✨
Pred malenu kuću
zalaufan stade,
Pinokiju poklon
na prag trošan pade.
🌲✨
Ka moru sad juri,
pojačava gas,
irvasi se poneli,
nadali pun kas.
🌲✨
Na pučini morskoj
ljuljuška se barka –
da l’ je taj vragolan
il’ optička varka?
Petra Pana stići
stvarno nije šala,
u Nojevu barku
Barbika je pala.
🌲✨
Obrazi od sreće
zabrideše Panu –
ko će toj lepotici
da pronađe manu?
🌲✨
Na obližnju stenu
jedan paket baci,
a Zlatnoj Sireni
zatreptaše kapci.
🌲✨
Zahvali se nemo,
poljubac mu dade,
svi stanari mora
s njom će da se slade.
🌲✨
A sad lakim kasom
u tu Zemlju čuda,
Alisa se nestašna
mota koje kuda.
u paukovu mrežu,
da uhvati poklon
traži ravnotežu.
🌲✨
Radoznalo devojče
raširilo oči,
kad iz njenog poklona
beli zečić skoči.
🌲✨
S dlana pirnu poljubac
našem slatkom deki,
a najdraži spusti
na ušice zeki.
🌲✨
Na zimi se irvasi
zagrejani puše,
a i Deka Mraza
zakopčan do guše.
🌲✨
U rudarsko mesto
stigoste pre mraka,
sa grane im graknu
razmahana svraka.
Tu Snežana živi
s patuljaka sedam,
na njezin kućerak
sa visine gledam.
Pokucajte triput
na ta mala vrata,
s pretnjom – zla im maćeha
još s ključem barata.
Posluša je deka,
gle – odškrinu vrata,
pomoli se Snežana
s jabukom od zlata.
Patuljci iz rudnika
pristižu k’o mravi,
opkoliše deku,
svaki poklon slavi.
Svilene bombone
zašuštale kratko,
gladni ih patuljci
smazaše baš slatko.
Od kremića Sneži
brkljavo je lice,
trebaće im korito
tople sapunice.
Hej, crveni kombi
pokloni im deka,
jel’ radnim patuljcima
potreba je preka.
🐺🧺Pojuriše dalje
u sve dublju šumu,
malenu Crvenkapu
ima još na umu.
Skrivena u žbunu,
ispred sanki kroči,
kroz strah jedva reče,
a suzne joj oči:
🐺🧺
„Zamalo mi srce
preplašenoj stade,
otresoh se vuka
na jedvite jade.
🐺🧺Ah, hvala ti, deko,
što se mene seti –
sve mislim me juri,
srce mi u peti.
🐺🧺Lavicu sam dobila,
o, kako je važna,
biće mi amajlija
opasna i snažna.“
Krivudavom stazicom
pojuriše dalje,
kod Ivice i Marice
miris trag im šalje.
opojnog su slada –
ah, ta grozna veštica,
nad njom vešto vlada.
Pomoliše se otud
suvonjavi, bledi,
a veštica iz prikrajka
motri ih i gledi.
„Čuj ti tamo, matora!“ –
podviknu je deka –
„Budeš li ih dirala,
ovaj malj te čeka!“
🥬⚓️
A sad dalje juriš,
Popaja pronaći,
i irvasima dobro
došli bi spanaći.
🥬⚓️
Posustaju, brekću,
po stazi se vuku,
te ih stade hraniti
na svu svoju muku.
🌲✨
Kad odnekud banu
vižljasta Oliva,
u bundi od nerca
kao filmska diva.
🌲✨
Bodi-gard joj Kvrga
suva leđa čuva,
a ona se češka
k’o da ima buva.
🌲✨
Pa najednom ciknu
k’o s iglom u veni:
„Za Popaja poklon
uručite meni!“
🌲✨
Deda Mraz se trže,
tri konzerve baci,
po stazi zakliziše
k’o da su na traci.
🌲✨
„A za mene poklon?“ –
ljutnu se Oliva,
i Kvrga je podrža:
„Šta se ovde zbiva?“
Deda Mraz se ogluši
na vapaj dva stvora –
pravda jeste dostižna,
iako je spora.
🌲✨
Poleteše irvasi
silinom mišića,
kraj kućice stadoše
preslatkih prasića.
Proviruju njuške,
koga li se plaše? –
eno strašnog vuka,
jedan prasić tapše.
🌲✨
Ispred deke silno
u kućicu dunu,
poletješe s kućicom
kao u tajfunu.
Naljuti se deka
silnije no ikad –
„Više njihovoj kući
ne smeš prići nikad!
Ispaliću pušku,
tri rafala stroga,
od sad sam za tebe
prava Baba Roga!“
🌲✨
A sad juriš dalje
pre no padne veče,
ka Trnovoj Ružici
irvasima reče.
🌲✨
Sto godina usnula
čekala je princa,
ako malo zakasnim
za nju je sitnica.
🌲✨
Tu trinaestu vilu
slučajno li sretnem,
ima da je naružim,
s uma da je smetnem!
🌲✨
Ispred kule klete
gde se prede lan,
stajala je s princom
ceo božji dan.
🌲✨
Uskliknu kad spazi
našeg slatkog deku,
od njega, uz poklon,
dobila je jelku.
🌲✨
Pregršt raznih stvari
što kraljevstvo krase,
i još raznih čuda
da se vila spase.
🌲✨
U kraljevstvo ono-
upre prstom deka,
i tamo me Mačak
u čizmama čeka.
🌲✨
Šeta ispred kralja
k’o musketar pravi,
klati mu se pero
s šeširom na glavi.
🌲✨
Ushićen poklonom
iz čizama skoči,
pa u trenu rečenicu
zahvalnosti sroči.
🌲✨
Uskoči u čizme
izglancane, nove,
pa krenu da vija
miševe i sove.
🌲✨
A sad kasom, deco,
obletimo planetu –
vi ste naša radost
najveća na svetu!
Нема коментара:
Постави коментар