✅ Cvrčak Zvrčak i Kreja Izveštač
Lektura — srpski (latinica)
Cvrči, cvrči cvrčak, ori cela šuma,
izveštava kreja, viče: „Sišao sa uma!”
Bubne opne probi bubnjevima svojim,
ne mogu na grani pošteno da stojim.
Na paukovu mrežu zalego k’o aga,
svira serenadu da mu dođe draga.
Raširio krila, na suncu ih suši,
cvrči kao lud, šumi para uši.
Prekrstio svoje lopataste noge,
a dva mu drugara reže kao doge,
korenčiće mlade buškaju i sišu,
a pauci vilene, levo-desno njišu.
Dosta što im jež trud u vodu baca,
mrežice im bodljama k’o kopriva žaca.
Taman što je ispleli — sad je cvrčak cepa,
sa grane ga motrim, nisam toliko slepa.
Zgledaju se brižno dva pauka crna,
kad eto i jež sa šipkom k’o srna.
Udvara se cvrčku bodljikava mustra,
a njih dva jadnička svakom bodljom muštra.
Cvrčak Zvrčak zvrčalom nestaje da bubnja,
šta li sad glumata, s njim nešto trabunja.
Tek okrene ploču — svira serenadu,
ha! Čeka da mu donesem hladnu limunadu.
Evo, sad ću, trčim, polomih sve noge,
izveštač sam ovde radi šumske sloge.
Kome ovde trubim, dal’ me čuje iko?
S osmatračnice moje — vesti ovoliko.
Paucima mrak na okice pao,
a jež se ukipio, razneženo stao.
Setio se Ježice, setno suzu proli —
nikad nije prestao silno da je voli.
