У кутији старој, крајчког алата,
живела је дружина весела, златна.
Маказе, трака и дугмад шарена,
свака се хвали – свака је вредна.
– "Без мене кројач не може да кроји!"
виче маказа, испршена стоји.
–
"А ја све мерим, у цм и метар!"
похвали се трака, зањиха је ветар!
– "А ја сам важна кад се копча рукав,"
промућурно рече дугме и заузе став'.
А мала иглица, тихалица скромна,
бори се за значај и кад је у ћошак склоне.
Једног дана наста паника права!
Девојчици хаљина поцепана, плава!
На рођендан жури, а шта сад с тим?
Друштво из кутије: „Хајде, то је за нас дим !“
Маказе крате, трака је мери,
дугме се сјакти у пуној верзији.
Али ништа не држи, хаљиница пуца...
Нико не зове ону танушну што штуца.
Али ето спаса – тета иглу ђип у руке,
увуче конац, без по муке.
Шив, шив – два потеза, хаљина к'о нова!
Девојчица сјаји, срећа је готова!
Иглица ћути, драма се стишава,
а друштво из кутије сад игли се додворава...
– "Нисмо знали да баш ти све спасиш!"
– "Ти си херој, ал то не нагласиш!"
🧵 Поука у стиху Игла:
Iglica što spasava stvar – Dvojezična verzija Autorka: Nelly Poerich
U kutiji staroj, kraj krojačkog alata,
živela je družina vesela, zlatna.
Makaze, traka i dugmad šarena,
svaka se hvali – svaka je vredna.
– "Bez mene krojač ne može da kroji!"
viče makaza, ispršena stoji.
– "A ja sve merim, u cm i metar!"
pohvali se traka, zanjiha je vetar!
– "A ja sam važna kad se koča rukav,"
promućurno reče dugme i zauze stav'.
A mala iglica, ticalica skromna,
bori se za značaj i kad je u ćošak sklone.
Jednog dana nasta panika prava!
Devojčici haljina pocepana, plava!
Na rođendan žuri, a šta sad s tim?
Društvo iz kutije: „Hajde, to je za nas dim!“
Makaze krate, traka je meri,
dugme se sja u punoj verziji.
Ali ništa ne drži, haljinica puca...
Niko ne zove onu tanušnu što štuca.
.png)
Ali eto spasa – teta iglu đip u ruke,
uvuče konac, bez po’ muke.
Šiv, šiv – dva poteza, haljina k’o nova!
Devojčica sija, sreća je gotova!
But here came help — the aunt grabbed the thread,
took the small needle, and calmly said:
'Stitch, stitch' — just a flick and a zip —
the dress was fixed in just a quick whip!
Iglica ćuti, drama se stišava,
a društvo iz kutije sad igli se dodvorava...
– "Nismo znali da baš ti sve spasiš!"
– "Ti si heroj, al’ to ne naglasiš!"
The needle said nothing, just kept her calm,
while the others felt the loss of their charm.
"We didn’t know that *you* would save the day!"
"You’re a true hero — but don’t show off that way!"
🧵 Pouka u stihu:
Ne meri se vrednost po veličini,
već šta ko čini u tišini.
Sitnice su vredne, život znače —
opasna si iglo, junače!
🧵 Moral in Rhyme:
Don’t measure worth by how big or grand —
but by the quiet work at hand.
The smallest things can carry might —
like a little needle saving the night!
Mudrost igle
autorka: Nelly Poerich
Teško je naći iglu u plastu sena — ali baš te sitnice menjaju svet.
Ona je mala, tanka, gotovo nevidljiva — ali nosi snagu lečenja, spasenja i zakrpe.
Ona ima uši — sve čuje.
Ona ima oko — sve vidi.
Ona zna da sašije, zna da zaboli, zna da spasi.
Kad je ne primetiš, a jurcaš nemarno – zna i da ubode.
Mala kao zvezda, a važna kao sunce.
Ona imitira, provocira, ponekad živcira…
Ali sve to samo da bi pokazala — da male stvari ne treba potcenjivati.
Zato uvuci konac.
Zakrpi ono što puca – i na košulji, i u duši.
Ne povodi se šiljkom očiju kada te neko naljuti.
Mudrost igle nije u njenom špicu.
Nego u njenoj malenkosti koja se ne razmeće onim što zna, već to deli – nežno, nevidljivo, ispravljajući svet.
In an old box, near the tailor’s gear,
lived a merry gang, held so dear.
Scissors, tape and buttons so bright —
each one claiming they’re the light.
"Without me, no tailor can snip or sew!"
cried the scissors with a boastful show.
"And I measure each inch, both big and small!"
said the tape, swaying tall.
"And I’m most needed when sleeves need a clasp!"
said the button with a clever gasp.
And the little needle, humble and shy,
was pushed aside, no one asked why.
The girl’s dress tore, a lovely blue light!
She had a party, needed to go...
"We can fix this!" the tools said with glow.
Scissors cut neatly, tape made a guess,
buttons were shiny, dressed for success.
But nothing held firm — the dress still tore...
and the quiet needle they all ignored.
But here came help — the aunt grabbed the thread,
took the small needle, and calmly said:
'Stitch, stitch' — just a flick and a zip —
the dress was fixed in just a quick whip!
Нема коментара:
Постави коментар